10 aktuelnih činjenica koje treba da znate o veštačkoj inteligenciji

Vrhunski pisci su najverovatnije sigurni što se tiče automatizacije pisanja koje sprovodi veštačka inteligencija, sudeći prema nekim ekspertima iz ove industrije koji su sproveli istraživanja u prvoj polovini 2020. godine.



Ovakvo stanovište zagovaraju ljubitelji reči poput Nika Montforta, pisca koji insistira da mašine jednostavno ne mogu da se takmiče sa Jejtsom, Homerom i Dikinsonovom.

U isto vreme, tekstovi koje piše veštačka inteligencija nailaze na veliki otpor koji pružaju njihovi ljudski konkurenti – čak 56% ispitanika u nedavnoj anketi izjavilo je da smatra da veštačka inteligencija krade poslove ljudima i da nije nimalo kreativna.

Međutim, uprkos suprotnim strujama, veštačka inteligencija neumoljivo napreduje u pisanju.

Frančesko Markoni, dugogodišnji korisnik vesti koje napiše veštačka inteligencija, upozorava da će veštačka inteligencija promeniti samu prirodu novinarskog posla – i da će samo oni novinari i autori koji se budu pilagodili imati najviše šansi da zadrže svoj posao.

I veoma cenjena kompanija za istraživanje tržišta Gartner predviđa da će proizvodnja 30% svih digitalnih sadržaja biti bar delimično automatizovana u naredne dve godine.

Stefan Eberg, glavni urednik jednog švedskog informativnog portala, kaže da on već sada stvara vojsku robota pisaca koji će generisati jednostavne vesti. A Mark Kjuban, tehnološki čarobnjak, nedavno je postao glavni investitor u još jednom kanalu informisanja za sadržaj koji generiše veštačka inteligencija, a u vezi sa vestima iz sveta sporta.

U međuvremenu, provajder Demain.ai, koji reklamira veštačku inteligenciju, objavio je da je prema istraživanjima za prvu polovinu prošle godine, veštačka inteligencija napisala čak 150.000 članaka tokom prethodnih dvanaest meseci (jun 2019 – jun 2020).

Međutim i pored toga, sa portal RedShark javno pitaju da li je jedini zamislivi ishod pune primene pisanja koje generiše veštačka inteligencija svet u kojem veštačka inteligencija dominira, vodi i stvara sve medije.

Ovo su neka od najvažnijih postignuća sa ispitivanja veštačke inteligencije za prvu polovinu prošle godine:

1. Veštačka inteligencija – gubitak posla: visoko kreativni pisci su verovatno sigurni – pisanje koje zahteva značajnu kreativnost verovatno će i dalje biti posao ljudi koji se time bave, sudeći prema izjavi Brajona Risa, izvršnog direktora kompanije GigaOM, kompanije za tehnološka istraživanja:

„Biće teško – možda čak i nemoguće – za računare da rade posao koji zahteva kreativnost ili apstraktno mišljenje, zato što mi ne razumemo kako to ljudima polazi za rukom. Samo neki od tih poslova su: pisci, dizajneri logotipa, kompozitori, autori reklamnih tekstova, strateza za predstavljanje brenda i brend menadžeri“, izjavio je Ris.

Možda.

Međutim, za pisanje reklamnih tekstova kompanije poput Persada više ne angažuju ljude, a to se nekada smatralo za veoma važnu kreativnu sposobnost.

A i UnitedRobots, jedna od vodećih kompanija za vesti generisanih putem veštačke inteligencije, svojim uslugama automatskih vesti dodala je opciju automatizovanog intervjuisanja – što bi trebalo da vašu verziju razultata „učini“ primamljivijom i kreativnijom.



2. Kompjuterizovana poezija – nije nešto čime se veštačka inteligencija diči, kažu pesnici: s obzirom na to da pisci svih profila ističu da je veštačka inteligencija potencijalni ubica poslova koje obavljaju ljudi, kompjuterizovani pesnik Nik Montfort ostaje pri svom stavu da je to nemoguće:

„Kompjuteri su neumorni kada treba iskopati podatke, pronaći različite kombinacije i kada je u pitanju rad na stvaranju objektivnih funkcija. Oni mogu biti izvanredno upečatljivi i ubedljivi prilikom istraživanja jezika. I naravno, oni mogu dopuniti formalne zahteve i obrasce. Međutim, ja se ovde oslanjam na nešto što je novinar Italo Kalvino rekao šezdesetih godina prošlog veka, a što je ostalo kao nepobitna činjenica – oni nemaju individualnu i kulturnu prošlost. Pa tako sada, dok nam kompjuteri mogu pomoći da uvidimo određene činjenice među podacima, teško je da će tekst zaista nešto duboko značiti kompjuteru“, primećuje Montfort.

3. Mišljenje marketinških stručnjaka u vezi sa veštačkom inteligencijom u marketingu: iako se pisanje generisano veštačkom inteligencijom i slični alati sve više koriste u svetu marketinga, mnogi se plaše da bi veštačka inteligencija mogla negativno da se odrazi na njihov trud. Preciznije, 56% marketinških stručnjaka anketiranih za Izveštaj o stanju brendiranja za 2020. godinu smatra da pisanje generisano veštačkom inteligencijom i slični alati predstavljaju pretnju za:

Štaviše, samo 24% ispitanika smatra da bi veštačka inteligencija mogla pozitivno da utiče na marketinško tržište. A 23% njih sumnja da bi veštačka inteligencija uopšte mogla da automatizuje marketing.

Ovo istraživanje objavio je Bynder, kompanija za upravljanje digitalnom imovinom. Podaci koje je Bynder objavio u mnogočemu se razlikuju od mišljenja velikih globalnih marketinških agencija kao što su Dell, Staples, American Express i JP Morgan Chase. Svi oni su oberučke prihvatili tekstove koje piše veštačka inteligencija kako bi poboljšali svoj marketing.

4. Redakcije veštačke inteligencije u budućnosti – kako će poslovi izgledati: „U budućnosti ćemo biti svedoci toga da sve više redakcija zahteva od pisaca da poznaju rad sa veštačkom inteligencijom, tražiće urednike koji razumeju kako da nadgledaju pametne alatke i programere koji mogu da stvore novinarske softvere“, primećuje Frančesko Markoni.

On je veliki igrač na polju vesti koje generiše veštačka inteligencija, a pomogao je i da se veštačka inteligencija implementira u The Wall Street Journalu i Associated Pressu. Markoni je, takođe, pisac nove knjige „Novinari: Veštačka inteligencija i budućnost novinarstva“ (Newsmakers: Artificial Intelligence and the Future of Journalism).

Evo kako će, prema Markonijevom mišljenju, izgledati mnogi budući poslovi u novinarstvu kako se veštačka inteligencija bude širila u industriji

Urednici za proveru etičnosti materijala koji napiše veštačka inteligencija: ili moderatori „fer uslova“, ovi lideri biće „odgovorni za transparentnost i objašnjivost algoritama, kao i za korišćenje materijala za obuke“.Urednici za proveru etičnosti materijala takođe će „raditi na razvoju najboljeg načina za  metodološko otkrivanje i za brzo rešavanje bilo kojih pitanja u vezi sa algoritamskim greškama ili pristrasnošću“, dodaje Markoni.



5. Vetrovi koji donose promene – roboti pisci preuzimaju internet: programi veštačke inteligencije za stvaranje sadržaja i marketinški programi poput Njuzkrida, Sprinklra i Kontentlija generisaće više od 30% svih digitalnih sadržaja u naredne dve godine prema Gartneru, kompaniji za istraživanje tržišta.

Preciznije, a prema studiji koju su sproveli autori Nikol Grin i Lorel Erikson, alatkama veštačke inteligencije porašće produktivnost i učiniće reklamiranje efektnijim. Međutim, Grin i Erikson dodaju da će one poremetiti kreativni proces.

6. Predvoditi armiju robota pisaca: Stefan Eberg, glavni urednik švedske kompanije VK Media, kaže da on već gradi vojsku robota pisaca koji mogu da pišu automatizovane tekstove o vremenu, saobraćaju, prodaji nekretnina, sportskim mečevima i slično.

Njegovo obrazloženje: vojska robota pisaca može redovno da proizvodi sadržaje mnogo efikasnije od ljudi.

„Otkad je urednički tim naširoko počeo da koristi automatizovane vesti, broj naših digitalnih pretplatnika porastao je za 70%“, izjavila je novinarka Aleksandra Borčard.

7. Još jedna sportska agencija koja koristi veštačku inteligenciju kreće sa radom: Sportlogiq, provajder sportskih vesti koji koristi veštačku inteligenciju, priprema pisanje internih izveštaja za trideset NHL timova i sedamdeset četiri profesionalne sportske ekipe, sudeći prema Forbsu.

Ovaj servis će takođe koristiti podatke o tim timovima za automatsko generisanje vesti za pet glavnih mreža emitovanja.

„Ovi uvidi vođeni veštačkom inteligencijom, prikupljeni iz njihovih zaštićenih skupova podataka, pružaće ekskluzivne informacije o osnovnim performansama timova, trendova i sistemima koji će ekipama pomoći da pobeđuju u više utakmica“, primetio je Forbsov pisac Tod Karpović.

8. Francuska kompanija objavila je preko 150.000 članaka generisanih putem veštačke inteligencije: Demain.ai, provajder koji reklamira veštačku inteligenciju, objavio je više od 150.000 članaka koristeći tekstove koje je generisala veštačka inteligencija u poslednjih dvanaest meseci, sudeći prema izjavama Olivijea Mežana, predsednika kompanije.

Demain.ai koristi softver za pisanje za veštačku inteligenciju kompanije Arria NLG kako bi fabrikovali automatizovane vesti.

„Naša realnost zahteva od medija da proizvode ogromne količine visokokvalitetnih vesti, a da pri tom ne zapošljavaju dodatne radnike – i sa mnogo manjim budžetima u odnosu na one koje su imali“, izjavio je Mežan.



9. Budućnost – veštačka inteligencija i državna i lokalna vlada: istraživači sa Kalifornijskog politehničkog državnog univerziteta i Univerziteta u Majamiju rade na razvoju sistema veštačke inteligencije kako bi automatski generisali pokrivenost državnih i lokalnih vlada.

Istraživački tim izjavio je da će nova alatka biti prototip servisa koji automatski distribuira najnovije vesti, a koja će biti u mogućnosti da zabeleži i tekst i video zapise koji su zakopani u bazama podataka dostupnim za upotrebu na internetu u vezi sa državnim i lokalnim vladama, a koristiće ih kao osnovne vesti za novinare.

10. Klađenje na to da vreme za veštačku inteligenciju tek dolazi – hoće li ubrzo zavladati svim medijima: u članku koji je pokrio veliki broj tema koje se tiču veštačke inteligencije, RedShark daje argumente za svet u kojem veštačka inteligencija dominira, vodi i stvara sve medije.

I po svemu sudeći, ta pretpostavka se sve više obistinjuje.

Na primer, scenario za kratki film Sunspring, prikazan na Sandens festivalu 2016. godine, generisao je kompjuter. Saatchi & Saatchi predstavili su promotivni materijal na Kanskom festivalu koji je napisala i režirala veštačka inteligencija. A kanadska kompanija za analizu podataka Greenlight Essentials pokrenula je kampanju za prikupljanje novca na Kisckstarteru kako bi finansirala ono što ona opisuje kao prvi igrani film za koji će saradnik u pisanju biti veštačka inteligencija.

„Veštačka inteligencija se nekada smatrala najbržim suprekompjuterom“, izjavio je Pol Tarner, potpredsednik kompanije Enterprise Product Management, Telestream. „Međutim, nedavni napredak u konstruisanju softvera i upotrebi grafičkih procesora za obradu alogritama znače da cena više nije barijera kada je u pitanju pomoć koju možemo dobiti od veštačke inteligencije.“

Autor: Džoi Dajsart
Preuzeto sa: robotwritersai.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković